Nemački ovčar

Nemački ovčar (nem. Deutscher Schäferhund) ili vučjak, je rasa pasa selektovana i odgajana za čuvanje stoke prevashodno ovaca. Nemački ovčar je vrsta pasa iz FCI grupe 1 (pastirski psi i psi terači stoke, osim Švajcarskih pastirskih rasa)
Opšti izgled
Nemački ovčar je srednje veličine, blago izdužen, snažan, kosti su suve, celokupna građa je čvrsta. Nemački ovčar treba da bude smiren: nervno stabilan, siguran u sebe, miran i oprezan. On mora da poseduje: hrabrost, borbenost i oštrinu da bi bio pogodan za raznovrsnu upotrebu posebno kao pratilac, stražar i zaštitnik.

Važne mere

Visina grebena kod mužjaka iznosi od 60cm-65cm, a kod ženki iznosi 55cm-60cm. Dužina trupa prelazi visinu grebena za oko 10-15%.

Boja

Crna sa kestenjastim, smeđim, žutim do svetlosivim oznakam. crno siv, siv sa tamnijim oznakama, sedlom i maskom. Neprimettne male bele oznake na prsima kao i svetle unutrašnje strane nogu, dopuštene su ali nisu poželjne. Nosna pečurka je uvek tamna. Psi sa slabom maskom, izrazitom svetlim očima, svetlim oznakama na prsima i unutršnjim delovima nogu, sa beličastim noktima i crvenim vrhom repa ili ispranih boja ocenjuju se kao slabo pigmentisani. Podlaka poseduje slab sivi ton. Bela boja nije dozvonjena.

Glava psa

Glava je klinastog oblika, u skladu sa veličinom tela, ali da ne bude gruba ili izdužena. U celokupnoj pojavi treba da deluje suvo, a između ušiju je umereno široka. Čelo je, gledano spreda i sa strane malo zaobljeno bez ili sa slabo izraženom čeonom brazdom. Gornji deo glave čini 50% dužine glave. Odozgo gledano, ide od ušiju ka nosu, postepeno i ranomerno se sužava sa kosim, ali ne oštro izraženim stopom u klinasto formiran nosnik. Gornja i donja vilica su snažno razvijene. Nosnik je prav, udubljenja ili ispučenja nisu poželjna. Usne su zategnute, dobro priljubljene i tamne boje.

Zubi

Vilica mora da bude zdrava, snažna i potpuna (42 zuba po zubnoj formuli). Nemački ovčar ima kalazasto vilicu tj. sekutići moraju makazasto da se dodiruju pri čemu sekutići donje vilice (vrhom prednje strane) dodiruju sekutiće gornje vilice (unutrašnju stranu). Teške mane su predgriz, podgriz i kleštasta ili palizastna vilica (veći razmak među zubima). Vilice moraju biti snažno razvijene da bi zubi bili duboko usađeni.

Oči

Oči su srednje veličine, bademastog oblika, malo koso postavljene i nisu buljave. Boja očiju treba da bude što tamnija, pošto svetle, blještave oči nisu poželjne pošto kvare utisak o psu.

Uši

Nemački ovčar ima uši uspravno nošene, srednje veličine, paralelne, nisu uvrnute na unutra, vrhovi su špicasti, a školjke napred okrenute. Klempave i oborene nisu dozvoljene. U pokretu ili pri mirovanju unazad nošene uši nisu greška.

Vrat

Jak, sa dobro razvijenim mišićima, bez fanona. Ugao prema horizontali iznosi 45 stepeni.

Trup

Gornja linija se proteže od početka vrata, preko dobro formiranog grebena, zatim preko horizontalnih blago padajućih leđa do blago padajućih sapi bez vidljivog prekida. Leđa su čvrsta, snažna i mišićava. Slabinski deo širok, jak i mišićav. Sapi treba da su duge i blago padajuće (oko 23 stepena prema horizontali) i da bez prekida gornje linije povezuju repni deo.

Grudi

Umerene širine, donji deo grudi što je moguće duži i izraženiji. Dubina grudi treba da iznosi 45%-48% visine grebena.

Rebra

Blago su ispupčena. Bačvast grudni koš je teška mana, kao i suviše ravan.

Rep

Doseže najmanje do skočnog zgloba i prelazi sredinu zadnjeg došaplja. Donja strana je nešto više odlakana, nošen u blagom luku na dole, u pokretunošen nešto više ali ne iznad leđne linije. Operativne korekcije nisu dozvoljene.

Prednje noge

Gledano sa svih strana su prave a gledano odnapred apsolutno su paralelne. Plećka i nadlkaticasu iste dužine i jakom muskulaturnom su pričvršćene za trup. Ugao koji zaklapaju plećka u nadlaktice iznosi 90, a uobičajeno 110 stpeni. Laktovi ne smeju biti isutreni ili uvučeni ni pri stajanju ni u pokretu. Podlaktice su prave i paralelne, suve i mišićave. prednje došaplje ima dužinu oko 1/3 podlaktice i zaklapa sa njom ugao do oko 20-22 stepena. Isuviše koso dostavljeno prednje došaplje kao i strmo prednje došaplje utiču na primenu i izdržljivost.

Zadnje noge

Položene su blagounazad, pri čemu se gleano od zadi paralelne. Butna kost i potkolenica su otprilike iste dužine i grade ugao od oko 120 stepeni, a butine su snažne i mišišićave. Skočni zglobovi su snažni i čvrsti, a zadnje došaplje stoji vertikalno ispod skočnog zgloba.

Koža

Slobodno naleže, ali pritom ne stvara nabore.

Dlaka

Korektna je osštra dlaka sa razvijenom poddlakom. Pokrovna dlaka treba da bude štu gušća, prava i dobro polegla uz telo. Na glavi uključujući i unutršnjost ušiju, prednjoj strani nogu šapama, kao i prsitma dlaka je kratka. na vratu je nešto duža u gušća. Na zadnjim stranama prednjih i zadnjih nogu, sve do došaplja ili skočnog zgloba dlaka se produžava, a sa zadnje strane butine stvara gaćice.
Svako odstupanje od navedenih tačaka u standardu, mora se smatrati greškom. Čija ocena mora biti u pravlinom odnosu sa stepenom odstupanja.

Diskvalifikacione mane

Loše naravi, ujedljivi i nervozni psi. Psi sa utrđenom teškom HD greškom (displazija kuka). Monorhid, kriptorhid, kao i psi sa izrazito nejednakim ili zakržljanim testisima. Psi sa pomerenim ušima i greškama repa. Psi sa telesnim deformacijama. Psi sa greškama vilice pri nedostatku 1HR3 i neki dalji zub, 1HS (očnjak), 1DžR4 ili HM1, odnosno M2, ili ukupno tri zuba više. Psi sa greškama vilice, podgrizanje od dva mlimetra ili više, predgriz, ukupno nepravilan odnos sekutića. Psi iznad ili ispod visine grebena više od 1cm, od propisanog. Albinizam (depigmentacija). Bela boja dlake. Duga oštra dlaka, duga, meka nedovoljno čvrsta priležuća pokrovna dlaka, čupave noge i rep sa zastavicom na dole. Duga meka dlaka bez poddlake, većonom podeljena na sredini leđa, zastavice na ušima nogama i repu.

 

Rotvajler

Rotvajler (nem. Rottweiler) je rasa domaćeg psa iz grupe pinčera, šnaucera, molosa, švajcarskih pastirskih pasa. Rotvajleri su vrlo cenjeni psi i često se drže kao ljubimci zbog svoje visoke inteligencije, neustrašivosti i velike povezanosti sa vlasnikom. Poznat je i kao mesarski pas (nem. Rottweiler Metzgerhund) jer se, navodno u gradu Rotvajl, odakle im potiče naziv rotvajler, nalazila i značajna korporacija mesara koji su za svoje potrebe koristili rotvajlera.
Zanimljivo je da od svih rasa pasa, najjači ugriz ima upravo rotvajler. Zahvaljujući svojim širokim jakim čeljustima, najjači izmereni ugriz iznosi 250 kg/cm².

Trenutno ga koriste u austrijskoj policiji. Smiren, odan i pametan, strpljiv je sa decom, ali može da bude krvoločan sa strancima. Uopšteno govoreći, svojom proporcionalnom staturom, rotvajler daje utisak mišićavog, snažnog, gipkog i izdržljivog psa. Vrat je jak, ramena su impresivne širine, dok je telo nabijeno.
Rotvajler je danas druga najpopularnija rasa u SAD.
Rotvajleri važe za jednu od najstarijih rasa, mada se teorije o njihovom poreklu se razlikuju. Prema mišljenju Kinologa Štrebela, rotvajler je tipičan nemački pas. S druge strane, možda vode poreklo još od doba Rimljana od pasa uzgajanih za borbe sa lavovima u arenama, mastifa. Preci današnjih rotvajlera su vrlo verovatno rimski čuvari stada, koji su pratili rimske vojnike kroz duge maršute preko alpskih venaca, terajući stoku kojom su se vojnici hranili. Najmanje jedna od ovih maršuta ih je odvela u južnu Nemačku, gde su se neki od ovih ljudi i naselili. Ova rasa je tada bila više cenjena zbog svojih izuzetnih radnih sposobnosti, a manje zbog odlike kao porodičnog psa.
Poreklo imena rotvajler vodi od nemačkog grada Rotvajl, izvedeno od reči koja označava crveni crep krovova rimskih kupatila koja su otkrivena u 8. veku, a doslovan prevod bi bio „crvena vila“.

Rotvajl je prosperirao i postao centar stočne trgovine. Psi meštana su bili zaduženi za različite poslove – vodili su i čuvali stado, čuvali zarađen novac i služili kao psi za vuču. Tako je „mesarski pas“ evoluirao i postao sastavni deo gradske industrije sve do sredine 19. veka. U to vreme je prevoz stoke bio zabranjen, a psi koji su dotad nosili teret, zamenjeni su magarcima i vagonima.

O rotvajlerima kao samostalnoj rasi prvi put se govori 1890. godine. Budući da je bila mala potražnja i potreba za ovom zaista vitalnom i sposobnom rasom, rotvajleri su bili gotovo na ivici izumiranja. Sa saznanjem da je do ove granice došlo, odgajivači pasa su oformili klub 1901. godine i nastojali da povrate rasu. Iako je ovaj klub bio kratkog veka, uticao je na formiranje standarda rase. Dva naredna kluba su osnovana 1907. godine, od kojih je jedan promovisao rasu kao rasu policijskih pasa, a već 1910. zvanično je ustoličen kao policijski pas. Ova dva kluba su se spojila 1921. godine.
Tokom Prvog svetskog rata, rotvajler je dobio ulogu u nemačkoj vojsci.

Broj predstavnika rase je nastavio da raste, a tridesetih godina prošlog veka rotvajleri su počeli da učestvuju na izložbama Američkog kinološkog kluba. Interesantno je to da je rotvajler uspeo da od rase koja je bila na ivici izumiranja dođe do mesta druge najpopularnije rase u Americi.
Rotvajleri kao rasa spadaju u snažne, srednje velike pse. Mužjaci su znatno krupniji od ženki. Mužjak je prosečne težine između 50-60 kg i visine 61-69 cm, dok ženke teže između 35-48 kg, visine 56-63 cm. Glava rotvajlera se kod mužjaka i ženki razlikuje samo po veličini, ne i po formi. Tipično je jaka i široka, sa malim ušima u obliku trougla, visoko postavljenim i spuštenim, sa lepo razvijenim čelom, naboranim kada je pas na oprezu. Oči su mu bademaste, tamno smeđe boje, mirnog pogleda. Njuška je srednje duga, sa izuzetno snažnim zubima. Vrat rotvajlera je mišićav, a telo je nabijeno, ravnih leđa i širokog grudnog koša. Rep im je prirodno dugačak i jak, vodoravno nošen. Najčešće se rep kupira, odnosno skraćuje na prvom ili drugom pršljenu i to dok je pas štene, posebno kod kućnih ljubimaca.Dlaka im je kratka, kompaktna, s tim što je malo duža na licu, zadnjim šapama i repu, pretežno crne boje, ali donji deo njuške, grudi i šape su uvek svetlije, braon-narandžaste boje. Poddlaka nikada ne sme da se vidi ispod dlake. Prosečni životni vek rotvajlera je oko 10 godina, uglavnom između 8 i 11 godina.
Rotvajler je neustrašiv i efikasan pas čuvar, koji nikad ne laje bez razloga. Potrebna mu je sloboda i ne podnosi da ostane suviše dugo vezan. Može da bude veoma disciplinovan, ali je potrebna dresura i autoritativnost.

Karakter bilo koje rase psa zavisi isključivo od naslednih, genetskih i stečenih, naučenih faktora. Uz poštovanje njegove mentalne konstrukcije, odnosno, mentalnog sklopa, njegovo ponašanje je u osnovi prijateljsko, on je odan i poslušan i ima volju za radom. Rotvajleri su uglavnom u osnovi uravnoteženi, samouvereni i hrabri psi. Vrlo brzo se vezuju za porodicu, odnosno vlasnika i spremni su da urade sve kako bi ih zaštitili.
Dosta su suzdržani i nepoverljivi prema strancima što ih čini kvalitetnim čuvarima domaćinstva. Njegov temperament i njegova spremnost na akciju, kao i želja za kretanjem su mereni. Njegova reakcija na negativan nadražaj je oštra, neustrašiva i uverljiva. Spadaju u visoko inteligentne pse i sposobnost učenja je veoma izražena.
Za držanje kao ljubimca, neophodan je autoritativni vlasnik i dosledna dresura. Psa od malena treba socijalizvati i naučiti ga granicama koje ne sme da prelazi. Ženke rotvajlera su odanije i privrženije vlasniku pa ih je lakše dresirati.
Rotvajleri su relativno zdrava rasa. Međutim zahtevaju svakodnevnu fizičku i mentalnu aktivnost. Uživaju na hladnim temperaturama, a s druge strane može doći do toplotnog udara kada je previše toplo. Rotvajler može živeti napolju u umerenim do hladnim klimatskim uslovima, dokle god ima sklonište. Potrebno je da provode dovoljno vremena u kući još kao štene, sa svojom ljudskom porodicom, kako bi se na pravi način socijalizovao i vezao za ljude.

Česti zdravstveni problemi rotvajlera su koronarna arterijska bolest, displazija kolena i kuka, subaortna stenoza, osteosarkom, torzija želuca, i kancer, dok nešto ređi su opsesivno-kompulzivni poremećaj, entropija, ektropija, vonvilebrandova bolest, panosteitis. Povremeno je primećeno progresivna atrofija rožnjače, katarakta, kao i epilepsija.
Ova rasa je vrlo energična i potrebno im je dosta aktivnosti i kretanja. U suprotnom skloni su gojenju što može izazvati niz oboljenja. Dobro se prilagođavaju uslovima života u stanu uz redovne šetnje. U dvorištu će pas uživati, ali nikako ne sme biti zapostavljen u boksu jer rotvajler pati bez čovekovog društva.

Rotvajleri ne zahtevaju mnogo nege. Nega oko dlake je minimalna, i podrazumeva samo povremeno četkanje da bi se uklonila mrtva dlaka. Vrlo se malo linjaju i dovoljno ih je temeljno očetkati jednom nedeljno.

Šar pei

Šar pej je veoma stara rasa pasa koja pripada molosima tipa doge. Njegovo ime znači „tvrda dlaka boje peska“.
Visina mužjaka je 0,46 do 0,51 m; visina ženke 0,40 do 0,45 m; težina mužjaka je 16 do 20 kg, ženke 16 do 18 kg. Glava podseća na glavu nilskog konja sa malim očima i ušima. Jezik ima više-manje plavih mrlja. Jako i mišićavo telo je prekriveno naboranom kožom, posebno kod grebena na vratu i prednjem delu tela. Rep je osrednje dužine i uzdignut - prav ili povijen nagore. Dlaka je gusta, gruba i jednobojna - riđa ili crna.
Često nepoverljivi prema strancima. Poznati po svojoj prirodnoj nezavisnosti i rezervisanosti, a takođe i kao dobri čuvari, mirni i disciplinovani. Ipak, veoma su posvećeni, verni i privrženi porodici koja ih odgaja, a posebno su zaštitnički raspoloženi prema deci. Prilagodljiv je i bez problema živi u stanu ukoliko se redovno izvodi.
Osetljiv je na bolesti kože, pa uočljivi nabori koje ima zahtevaju posebnu negu. Mladunci tako često pate od parazitskih grinja na koži. Životni vek im je od 11 do 12 godina
Da se radi o veoma staroj rasi, svedoče i siluete od keramike koje su pronađene u naseljima od pre nove ere. Prvobitno se koristio kao čuvar hrama, da bi kasnije bio odgajivan za borbu, ali i za lov na divlje veprove. Za vreme starog režima u Kini bio je veoma cenjen, međutim, revolucionarna vlada u Pekingu je zakonom predvidela kazne za vlasnike, jer se smatrao luksuznom životinjom. To bi dovelo do njegovog nestanka, da primerci njegove rase nisu dospeli u SAD sedamdesetih godina prošlog veka gde je doživeo veliku popularnost, prvenstveno zbog svog neobičnog izgleda.

 

Zlatni retriver

Zlatni retriver je pas koji obožava kontakt sa ljudima, članovima porodice, posebno sa decom. Uživa u kućnoj atmosferi.
Vesele je naravi i beskrajno odan svom vlasniku, spreman da se oduševljeno odazove svakom njegovom pozivu i da mu se u potpunosti posveti. Svoju životnu radost, koja može biti poremećena samo nedostatkom ljubavi i nedovoljnim kontaktom s ukućanima, izražava skakanjem, mahanjem repa, dodirivanjem njuškom i udarcima šapa. Kada želi privući pažnju, ne bira sredstva, oglašavajući se snažnim lavežom ili upornim cviljenjem. Na isti način najavljuje i nečiji dolazak, dočekujući gosta s velikim oduševljenjem, što svakako nije preporuka za dobrog čuvara.
Za zlatne retrivere je karakteristično da se lako dresiraju i jako su strpljivi i nježni prema deci. Umeju da zapamte i do 50 komandi u toku života. S obzirom da vole da udovolje vlasnicima dresura za njih predstavlja zabavu. Zbog razvijenog njuha koriste se za lov, traganje i kao službeni psi za otkrivanje narkotika, takođe se zbog velikog strpljenja i poslušnosti koriste kao psi vodiči slepih osoba. Pogodni su za držanje u kući ili stanu uz dovoljno dnevne šetnje i istrčavanja, a jako vole donošenje loptice ili štapa. Bitno je da se pravilno hrane i imaju dovoljno aktivnosti, jer u protivnom dolazi do prekomerne težine.

Genetički su podložni displaziji kukova i naslednim očnim deformacijama. Česte su kožne alergije koje odmah zahtevaju veterinarsku pomoć. Životni vek im je 5 godina.

• Glava
  • Glava i lobanja: Proporcionalna glava sa široko, lagano zaobljenom lobanjom koja je dobro nasađena na vrat. Njuška snažna, široka i duboka. Dužina njuške približno je jednaka dužini od dobro izraženog stopa (deo lobanje koji počinje na kraju njuške, pa se penje do početka čela) do „kvržice pameti“ (lagano izbočena kost na kraju potiljka). Nos je obično crn, ali moguće je da posvetli u zimskom periodu ili kod ženki u ciklusnim razdobljima (hormoni), pa da više nikada ne povrati prvobitnu boju (što nije pravilo).
  • Oči: tamno smeđe, srazmerno široko postavljene, srednje veličine.
  • Uši: srednje, umerene veličine. Usađene su na, otprilike, jednakoj razdaljini sa očima.
  • Usta: Snažna vilica sa savršenim, pravilnim i kompletnim zubima (42 komada), škarastim zagrizom (gornji zubi moraju prelaziti preko donjih, neznatno ih dodirujući, uspravno postavljeni u vilici).
  • Vrat: Dobre dužine, mišićav i „čist“ (bez obešene kože).
• Telo
• Prednji deo: Prednje noge su ravne, dobrih kostiju, ramena leže dosta prema nazad, laktovi su postavljeni blizu. Lopatica i nadlaktica trebalo bi da budu jednake dužine (pod uglom od 90 stepeni), tako da noge budu postavljene prilično duboko ispod tela.
• Zadnji: Šape i noge su čvrste i mišićave. Kolena su dobro savijena. Skočni zglobovi (pete) su nisko smešteni, ne idu ni prema napolju ni prema unutra. Kravlji stav je nepoželjan.
  • Nošenje: Uravnoteženo, sa snažnim prsnim košem. Rebra su duboka i dobro zaobljena. Leđna linija je ravna.
  • Šape: Okrugle, mačje.
  • Rep: Postavljen i nošen u ravnini leđa, treba dosezati do skočnih zglobova.
• Kretanje: Treba biti snažno, ali lagano, bez ikakvih napora. Ravno i sigurno, gledajući od napred i nazad. Koraci bi trebalo da budu dugi i slobodni bez visokog dizanja prednjih nogu.
• Dlaka: Ravna ili talasasta, sa mnogo resa i gustom vodootpornom poddlakom.
  • Boja: Bilo koja varijanta zlatne ili krem boje, nikako crvene ili mahagonij boje. Nekoliko belih dlaka na prsima je dozvoljeno.
• Visina: Od grebena (vrha lopatice) do poda: mužjaci 56-68 cm, ženke 51-58 cm.
• Težina: mužjaci 27-36 kg, ženke 25-32 kg

Napomena: Mužjaci bi trebalo da imaju dva naizgled normalna testisa koji se skroz spuštaju u mošnice.

Haski

Haskiji su srednje veliki psi posebno uzgojeni za preživljavanje u polarnim uvjetima. Srodni su samojedima i aljaskim malamutima.

Postoje dvije vrste haskija - krupniji sibirski i malo manji, aljaski. I jedni i drugi imaju plave ili smeđe oči, a 20 posto ih ima jedno plavo, a drugo smeđe oko. Neki pretpostavljaju da je ta pasmina vučje krvi.
Prosječan životni vijek iznosi 12-15 godina.

Nervozni su samo kad im je dosadno, kad se ne kreću dovoljno, te obično nisu agresivni prema ostalim psima. Iznimno su inteligentni, samostalni, ali i samovoljni. Haskiji obožavaju snijeg i trčanje u zaprezi.

Farma haskija u mjestu Kapalamaki, nedaleko od Rovaniemija u Finskoj, ima cca 160 sibirskih i aljaskih haskija.