Rotvajler (nem. Rottweiler) je rasa domaćeg psa iz grupe pinčera, šnaucera, molosa, švajcarskih pastirskih pasa. Rotvajleri su vrlo cenjeni psi i često se drže kao ljubimci zbog svoje visoke inteligencije, neustrašivosti i velike povezanosti sa vlasnikom. Poznat je i kao mesarski pas (nem. Rottweiler Metzgerhund) jer se, navodno u gradu Rotvajl, odakle im potiče naziv rotvajler, nalazila i značajna korporacija mesara koji su za svoje potrebe koristili rotvajlera.
Zanimljivo je da od svih rasa pasa, najjači ugriz ima upravo rotvajler. Zahvaljujući svojim širokim jakim čeljustima, najjači izmereni ugriz iznosi 250 kg/cm².
Trenutno ga koriste u austrijskoj policiji. Smiren, odan i pametan, strpljiv je sa decom, ali može da bude krvoločan sa strancima. Uopšteno govoreći, svojom proporcionalnom staturom, rotvajler daje utisak mišićavog, snažnog, gipkog i izdržljivog psa. Vrat je jak, ramena su impresivne širine, dok je telo nabijeno.
Rotvajler je danas druga najpopularnija rasa u SAD.
Rotvajleri važe za jednu od najstarijih rasa, mada se teorije o njihovom poreklu se razlikuju. Prema mišljenju Kinologa Štrebela, rotvajler je tipičan nemački pas. S druge strane, možda vode poreklo još od doba Rimljana od pasa uzgajanih za borbe sa lavovima u arenama, mastifa. Preci današnjih rotvajlera su vrlo verovatno rimski čuvari stada, koji su pratili rimske vojnike kroz duge maršute preko alpskih venaca, terajući stoku kojom su se vojnici hranili. Najmanje jedna od ovih maršuta ih je odvela u južnu Nemačku, gde su se neki od ovih ljudi i naselili. Ova rasa je tada bila više cenjena zbog svojih izuzetnih radnih sposobnosti, a manje zbog odlike kao porodičnog psa.
Poreklo imena rotvajler vodi od nemačkog grada Rotvajl, izvedeno od reči koja označava crveni crep krovova rimskih kupatila koja su otkrivena u 8. veku, a doslovan prevod bi bio „crvena vila“.
Rotvajl je prosperirao i postao centar stočne trgovine. Psi meštana su bili zaduženi za različite poslove – vodili su i čuvali stado, čuvali zarađen novac i služili kao psi za vuču. Tako je „mesarski pas“ evoluirao i postao sastavni deo gradske industrije sve do sredine 19. veka. U to vreme je prevoz stoke bio zabranjen, a psi koji su dotad nosili teret, zamenjeni su magarcima i vagonima.
O rotvajlerima kao samostalnoj rasi prvi put se govori 1890. godine. Budući da je bila mala potražnja i potreba za ovom zaista vitalnom i sposobnom rasom, rotvajleri su bili gotovo na ivici izumiranja. Sa saznanjem da je do ove granice došlo, odgajivači pasa su oformili klub 1901. godine i nastojali da povrate rasu. Iako je ovaj klub bio kratkog veka, uticao je na formiranje standarda rase. Dva naredna kluba su osnovana 1907. godine, od kojih je jedan promovisao rasu kao rasu policijskih pasa, a već 1910. zvanično je ustoličen kao policijski pas. Ova dva kluba su se spojila 1921. godine.
Tokom Prvog svetskog rata, rotvajler je dobio ulogu u nemačkoj vojsci.
Broj predstavnika rase je nastavio da raste, a tridesetih godina prošlog veka rotvajleri su počeli da učestvuju na izložbama Američkog kinološkog kluba. Interesantno je to da je rotvajler uspeo da od rase koja je bila na ivici izumiranja dođe do mesta druge najpopularnije rase u Americi.
Rotvajleri kao rasa spadaju u snažne, srednje velike pse. Mužjaci su znatno krupniji od ženki. Mužjak je prosečne težine između 50-60 kg i visine 61-69 cm, dok ženke teže između 35-48 kg, visine 56-63 cm. Glava rotvajlera se kod mužjaka i ženki razlikuje samo po veličini, ne i po formi. Tipično je jaka i široka, sa malim ušima u obliku trougla, visoko postavljenim i spuštenim, sa lepo razvijenim čelom, naboranim kada je pas na oprezu. Oči su mu bademaste, tamno smeđe boje, mirnog pogleda. Njuška je srednje duga, sa izuzetno snažnim zubima. Vrat rotvajlera je mišićav, a telo je nabijeno, ravnih leđa i širokog grudnog koša. Rep im je prirodno dugačak i jak, vodoravno nošen. Najčešće se rep kupira, odnosno skraćuje na prvom ili drugom pršljenu i to dok je pas štene, posebno kod kućnih ljubimaca.Dlaka im je kratka, kompaktna, s tim što je malo duža na licu, zadnjim šapama i repu, pretežno crne boje, ali donji deo njuške, grudi i šape su uvek svetlije, braon-narandžaste boje. Poddlaka nikada ne sme da se vidi ispod dlake. Prosečni životni vek rotvajlera je oko 10 godina, uglavnom između 8 i 11 godina.
Rotvajler je neustrašiv i efikasan pas čuvar, koji nikad ne laje bez razloga. Potrebna mu je sloboda i ne podnosi da ostane suviše dugo vezan. Može da bude veoma disciplinovan, ali je potrebna dresura i autoritativnost.
Karakter bilo koje rase psa zavisi isključivo od naslednih, genetskih i stečenih, naučenih faktora. Uz poštovanje njegove mentalne konstrukcije, odnosno, mentalnog sklopa, njegovo ponašanje je u osnovi prijateljsko, on je odan i poslušan i ima volju za radom. Rotvajleri su uglavnom u osnovi uravnoteženi, samouvereni i hrabri psi. Vrlo brzo se vezuju za porodicu, odnosno vlasnika i spremni su da urade sve kako bi ih zaštitili.
Dosta su suzdržani i nepoverljivi prema strancima što ih čini kvalitetnim čuvarima domaćinstva. Njegov temperament i njegova spremnost na akciju, kao i želja za kretanjem su mereni. Njegova reakcija na negativan nadražaj je oštra, neustrašiva i uverljiva. Spadaju u visoko inteligentne pse i sposobnost učenja je veoma izražena.
Za držanje kao ljubimca, neophodan je autoritativni vlasnik i dosledna dresura. Psa od malena treba socijalizvati i naučiti ga granicama koje ne sme da prelazi. Ženke rotvajlera su odanije i privrženije vlasniku pa ih je lakše dresirati.
Rotvajleri su relativno zdrava rasa. Međutim zahtevaju svakodnevnu fizičku i mentalnu aktivnost. Uživaju na hladnim temperaturama, a s druge strane može doći do toplotnog udara kada je previše toplo. Rotvajler može živeti napolju u umerenim do hladnim klimatskim uslovima, dokle god ima sklonište. Potrebno je da provode dovoljno vremena u kući još kao štene, sa svojom ljudskom porodicom, kako bi se na pravi način socijalizovao i vezao za ljude.
Česti zdravstveni problemi rotvajlera su koronarna arterijska bolest, displazija kolena i kuka, subaortna stenoza, osteosarkom, torzija želuca, i kancer, dok nešto ređi su opsesivno-kompulzivni poremećaj, entropija, ektropija, vonvilebrandova bolest, panosteitis. Povremeno je primećeno progresivna atrofija rožnjače, katarakta, kao i epilepsija.
Ova rasa je vrlo energična i potrebno im je dosta aktivnosti i kretanja. U suprotnom skloni su gojenju što može izazvati niz oboljenja. Dobro se prilagođavaju uslovima života u stanu uz redovne šetnje. U dvorištu će pas uživati, ali nikako ne sme biti zapostavljen u boksu jer rotvajler pati bez čovekovog društva.
Rotvajleri ne zahtevaju mnogo nege. Nega oko dlake je minimalna, i podrazumeva samo povremeno četkanje da bi se uklonila mrtva dlaka. Vrlo se malo linjaju i dovoljno ih je temeljno očetkati jednom nedeljno.
Zanimljivo je da od svih rasa pasa, najjači ugriz ima upravo rotvajler. Zahvaljujući svojim širokim jakim čeljustima, najjači izmereni ugriz iznosi 250 kg/cm².
Trenutno ga koriste u austrijskoj policiji. Smiren, odan i pametan, strpljiv je sa decom, ali može da bude krvoločan sa strancima. Uopšteno govoreći, svojom proporcionalnom staturom, rotvajler daje utisak mišićavog, snažnog, gipkog i izdržljivog psa. Vrat je jak, ramena su impresivne širine, dok je telo nabijeno.
Rotvajler je danas druga najpopularnija rasa u SAD.
Rotvajleri važe za jednu od najstarijih rasa, mada se teorije o njihovom poreklu se razlikuju. Prema mišljenju Kinologa Štrebela, rotvajler je tipičan nemački pas. S druge strane, možda vode poreklo još od doba Rimljana od pasa uzgajanih za borbe sa lavovima u arenama, mastifa. Preci današnjih rotvajlera su vrlo verovatno rimski čuvari stada, koji su pratili rimske vojnike kroz duge maršute preko alpskih venaca, terajući stoku kojom su se vojnici hranili. Najmanje jedna od ovih maršuta ih je odvela u južnu Nemačku, gde su se neki od ovih ljudi i naselili. Ova rasa je tada bila više cenjena zbog svojih izuzetnih radnih sposobnosti, a manje zbog odlike kao porodičnog psa.
Poreklo imena rotvajler vodi od nemačkog grada Rotvajl, izvedeno od reči koja označava crveni crep krovova rimskih kupatila koja su otkrivena u 8. veku, a doslovan prevod bi bio „crvena vila“.
Rotvajl je prosperirao i postao centar stočne trgovine. Psi meštana su bili zaduženi za različite poslove – vodili su i čuvali stado, čuvali zarađen novac i služili kao psi za vuču. Tako je „mesarski pas“ evoluirao i postao sastavni deo gradske industrije sve do sredine 19. veka. U to vreme je prevoz stoke bio zabranjen, a psi koji su dotad nosili teret, zamenjeni su magarcima i vagonima.
O rotvajlerima kao samostalnoj rasi prvi put se govori 1890. godine. Budući da je bila mala potražnja i potreba za ovom zaista vitalnom i sposobnom rasom, rotvajleri su bili gotovo na ivici izumiranja. Sa saznanjem da je do ove granice došlo, odgajivači pasa su oformili klub 1901. godine i nastojali da povrate rasu. Iako je ovaj klub bio kratkog veka, uticao je na formiranje standarda rase. Dva naredna kluba su osnovana 1907. godine, od kojih je jedan promovisao rasu kao rasu policijskih pasa, a već 1910. zvanično je ustoličen kao policijski pas. Ova dva kluba su se spojila 1921. godine.
Tokom Prvog svetskog rata, rotvajler je dobio ulogu u nemačkoj vojsci.
Broj predstavnika rase je nastavio da raste, a tridesetih godina prošlog veka rotvajleri su počeli da učestvuju na izložbama Američkog kinološkog kluba. Interesantno je to da je rotvajler uspeo da od rase koja je bila na ivici izumiranja dođe do mesta druge najpopularnije rase u Americi.
Rotvajleri kao rasa spadaju u snažne, srednje velike pse. Mužjaci su znatno krupniji od ženki. Mužjak je prosečne težine između 50-60 kg i visine 61-69 cm, dok ženke teže između 35-48 kg, visine 56-63 cm. Glava rotvajlera se kod mužjaka i ženki razlikuje samo po veličini, ne i po formi. Tipično je jaka i široka, sa malim ušima u obliku trougla, visoko postavljenim i spuštenim, sa lepo razvijenim čelom, naboranim kada je pas na oprezu. Oči su mu bademaste, tamno smeđe boje, mirnog pogleda. Njuška je srednje duga, sa izuzetno snažnim zubima. Vrat rotvajlera je mišićav, a telo je nabijeno, ravnih leđa i širokog grudnog koša. Rep im je prirodno dugačak i jak, vodoravno nošen. Najčešće se rep kupira, odnosno skraćuje na prvom ili drugom pršljenu i to dok je pas štene, posebno kod kućnih ljubimaca.Dlaka im je kratka, kompaktna, s tim što je malo duža na licu, zadnjim šapama i repu, pretežno crne boje, ali donji deo njuške, grudi i šape su uvek svetlije, braon-narandžaste boje. Poddlaka nikada ne sme da se vidi ispod dlake. Prosečni životni vek rotvajlera je oko 10 godina, uglavnom između 8 i 11 godina.
Rotvajler je neustrašiv i efikasan pas čuvar, koji nikad ne laje bez razloga. Potrebna mu je sloboda i ne podnosi da ostane suviše dugo vezan. Može da bude veoma disciplinovan, ali je potrebna dresura i autoritativnost.
Karakter bilo koje rase psa zavisi isključivo od naslednih, genetskih i stečenih, naučenih faktora. Uz poštovanje njegove mentalne konstrukcije, odnosno, mentalnog sklopa, njegovo ponašanje je u osnovi prijateljsko, on je odan i poslušan i ima volju za radom. Rotvajleri su uglavnom u osnovi uravnoteženi, samouvereni i hrabri psi. Vrlo brzo se vezuju za porodicu, odnosno vlasnika i spremni su da urade sve kako bi ih zaštitili.
Dosta su suzdržani i nepoverljivi prema strancima što ih čini kvalitetnim čuvarima domaćinstva. Njegov temperament i njegova spremnost na akciju, kao i želja za kretanjem su mereni. Njegova reakcija na negativan nadražaj je oštra, neustrašiva i uverljiva. Spadaju u visoko inteligentne pse i sposobnost učenja je veoma izražena.
Za držanje kao ljubimca, neophodan je autoritativni vlasnik i dosledna dresura. Psa od malena treba socijalizvati i naučiti ga granicama koje ne sme da prelazi. Ženke rotvajlera su odanije i privrženije vlasniku pa ih je lakše dresirati.
Rotvajleri su relativno zdrava rasa. Međutim zahtevaju svakodnevnu fizičku i mentalnu aktivnost. Uživaju na hladnim temperaturama, a s druge strane može doći do toplotnog udara kada je previše toplo. Rotvajler može živeti napolju u umerenim do hladnim klimatskim uslovima, dokle god ima sklonište. Potrebno je da provode dovoljno vremena u kući još kao štene, sa svojom ljudskom porodicom, kako bi se na pravi način socijalizovao i vezao za ljude.
Česti zdravstveni problemi rotvajlera su koronarna arterijska bolest, displazija kolena i kuka, subaortna stenoza, osteosarkom, torzija želuca, i kancer, dok nešto ređi su opsesivno-kompulzivni poremećaj, entropija, ektropija, vonvilebrandova bolest, panosteitis. Povremeno je primećeno progresivna atrofija rožnjače, katarakta, kao i epilepsija.
Ova rasa je vrlo energična i potrebno im je dosta aktivnosti i kretanja. U suprotnom skloni su gojenju što može izazvati niz oboljenja. Dobro se prilagođavaju uslovima života u stanu uz redovne šetnje. U dvorištu će pas uživati, ali nikako ne sme biti zapostavljen u boksu jer rotvajler pati bez čovekovog društva.
Rotvajleri ne zahtevaju mnogo nege. Nega oko dlake je minimalna, i podrazumeva samo povremeno četkanje da bi se uklonila mrtva dlaka. Vrlo se malo linjaju i dovoljno ih je temeljno očetkati jednom nedeljno.
Нема коментара:
Постави коментар